Sr­bi­ja je uve­li­ko sprem­na da pro­sla­vi 160 go­di­na ro­đe­nja svog ge­ni­ja i jed­nog od naj­ve­ćih svjet­skih na­uč­ni­ka Ni­ko­le Te­sle, ali ni ovaj ma­ni­fest ko­jim se Sr­bi odu­žu­ju Te­sli ni­je pro­pra­ćen bez po­le­mi­ka i vi­še od to­ga.
Na­i­me, stav Sve­tog ar­hi­je­rej­skog Sa­bo­ra SPC ko­ji je pa­tri­jarh Iri­nej pre­nio pred­sjed­ni­ku Sr­bi­je To­mi­sla­vu Ni­ko­li­ću da ur­na Ni­ko­le Te­sle bu­de po­lo­že­na u Hram Sve­tog Sa­ve na Vra­ča­ru, od ju­če je po­vod za pro­ti­vlje­nja toj ide­ji u Sr­bi­ji, ali i da hr­vat­ski me­di­ji pi­šu ka­ko je ovaj na­uč­nik svjet­skog gla­sa za­pra­vo bio Hr­vat.
– Hr­vat­ski i ame­rič­ki iz­u­mi­telj svjet­skog gla­sa ro­đen je u lič­kom mje­stu Smi­lja­nu 1856, ali je sko­ro ci­je­li ži­vot ra­dio u SAD, gdje je i ostva­rio sve iz­u­me. Umro je u Nju­jor­ku 1943. sa 87 go­di­na – na­vo­di ri­ječ­ki No­vi list. U ovoj krat­koj re­če­ni­ci sve je tač­no osim da je Te­sla hr­vat­ski iz­u­mi­telj.
Te­sla je, na­i­me, ro­đen u srp­skoj po­ro­di­ci ko­ja je ži­vje­la u ma­lom mje­stu Smi­lja­nu, u Hr­vat­skoj, ko­ja je ta­da bi­la u sa­sta­vu Austro­u­gar­skog car­stva.
Svjet­sku sla­vu ste­kao je u SAD, gdje je i pro­veo naj­ve­ći dio svog ži­vo­ta.
Tri­de­se­tog ju­la 1891. Ni­ko­la Te­sla je do­bio ame­rič­ko dr­ža­vljan­stvo, u SAD je ži­vio, a ta­mo je i umro. Upra­vo ovi po­da­ci do­ve­li su do to­ga da se čak i da­nas, 73 go­di­ne na­kon nje­go­ve smr­ti, još ras­pra­vlja o na­ci­o­nal­noj pri­pad­no­sti slav­nog na­uč­ni­ka. I sva­ka stra­na u „spo­ru” ima svo­je ar­gu­men­te – Sr­bi­ja po­ri­je­klo, Hr­vat­ska ze­mlju ro­đe­nja, a Ame­ri­ka dr­ža­vljan­stvo slav­nog na­uč­ni­ka. Ne­ki ka­žu da je tač­ku na ovu ras­pra­vu za­pra­vo sta­vio sam Ni­ko­la Te­sla dav­ne 1936. go­di­ne u te­le­gra­mu ko­ji je po­slao hr­vat­skom po­li­ti­ča­ru Vlat­ku Ma­če­ku, a u ko­jem je na­pi­sao: „Hva­la na mno­go ci­je­nje­noj če­stit­ki i po­ča­sti, jed­na­ko se po­no­sim mo­ga srb­skog ro­da i mo­je hr­vat­ske do­mo­vi­ne. Ži­ve­li svi Ju­go­slo­ve­ni”. Taj te­le­gram je ne­bro­ja­no pu­ta ci­ti­ran, prem­da ima i onih ko­ji ospo­ra­va­ju nje­go­vu auten­tič­nost. Vi­še od ovog te­le­gra­ma zna­či re­če­ni­ca ko­ju je is­pi­sao Te­sla i ko­ja se uoči ju­bi­le­ja pre­no­si dru­štve­nim mre­ža­ma: „Ako bu­dem imao sre­će da ostva­rim ba­rem ne­ke od svo­jih ide­ja, to će bi­ti do­bro­čin­stvo za ce­lo čo­ve­čan­stvo. Ako se te mo­je na­de is­pu­ne, naj­sla­đa mi­sao bi­će mi da je to de­lo jed­nog Sr­bi­na”.
Ina­če, ur­na sa po­smrt­nim osta­ci­ma Ni­ko­le Te­sle do­ni­je­ta je u Be­o­grad 1957. go­di­ne po že­lji čla­na Te­sli­ne ši­re po­ro­di­ce, dr Mi­li­ce Tr­bo­je­vić, kao prav­nog na­sled­ni­ka na­uč­ni­ko­ve za­o­stav­šti­ne, ko­ja je to pra­vo ste­kla na­kon smr­ti Sa­ve Ko­sa­no­vi­ća, si­na Te­sli­ne naj­mla­đe se­stre Ma­ri­ce. Ur­na je po­hra­nje­na u Mu­ze­ju Ni­ko­le Te­sle, a Cr­kva se po­no­vo za­la­že da ona bu­de pre­ni­je­ta u hram Sve­tog Sa­ve na Vra­ča­ru. Pri­je dvi­je go­di­ne ide­ja SPC ni­je pro­šla usled pro­ti­vlje­nja Te­sli­ne rod­bi­ne, Mu­ze­ja Ni­ko­le Te­sle i na­uč­ne jav­no­sti. Či­tav po­stu­pak je za­u­sta­vljen, a ne­ke stran­ke su us­pro­ti­vi­le ocje­nom da je ur­ni Ni­ko­le Te­sle mje­sto u mu­ze­ju s nje­go­vim ime­nom i nje­go­vom za­o­stav­šti­nom, gdje po­či­va go­di­na­ma.
Tek će se vi­dje­ti ka­kav će bi­ti ras­plet, a ne­iz­vje­sno­sti ne­ma kra­ja ka­da su u pi­ta­nju de­ša­va­nja za ju­bi­lar­nih 160 go­di­na od Te­sli­nog ro­đe­nja. U Ve­li­koj dvo­ra­ni Ko­lar­če­ve za­du­žbi­ne će bi­ti odr­ža­na sve­ča­na aka­de­mi­ja u or­ga­ni­za­ci­ji Mu­ze­ja Ni­ko­le Te­sle i Se­kre­ta­ri­ja­ta za kul­tu­ru Be­o­gra­da. Dio pro­gra­ma bi­će i pri­ka­zi­va­nje fil­ma o ge­ni­jal­nom Sr­bi­nu u pro­duk­ci­ji Mu­ze­ja, dok će u ho­lu Ko­lar­če­ve za­du­žbi­ne bi­ti iz­lo­že­ni eks­po­na­ti Mu­ze­ja Ni­ko­le Te­sle.
Ku­stos Mu­ze­ja Ni­ko­le Te­sle Iva­na Zo­rić ob­ja­sni­la je da je taj da­tum oda­bran za sve­ča­nu aka­de­mi­ju, jer je 1. i 2. ju­na 1892. go­di­ne Te­sla je­di­ni put po­sje­tio Be­o­grad. Do­la­zak slav­nog na­uč­ni­ka u pre­sto­ni­cu Kra­lje­vi­ne Sr­bi­je za Be­o­grad i Be­o­gra­đa­ne bio je ne­za­bo­ra­van i iz­u­ze­tan do­ga­đaj.
Tom pri­li­kom od­li­ko­van je Or­de­nom Sve­tog Sa­ve dru­gog ste­pe­na, u sve­ča­nu audi­jen­ci­ju pri­mio ga je ta­da­šnji kralj Sr­bi­je Alek­san­dar Obre­no­vić, a to­kom bo­rav­ka Te­sla je po­sje­tio i Na­rod­ni mu­zej i Ve­li­ku ško­lu, gdje se obra­tio stu­den­ti­ma i pro­fe­so­ri­ma. Sa fi­zi­ča­rem Đor­đem Sta­no­je­vi­ćem, za­slu­žnim za po­čet­ke elek­tri­fi­ka­ci­je Sr­bi­je, raz­go­va­rao je o za­po­če­toj grad­nji elek­trič­ne cen­tra­le u Be­o­gra­du. Zo­rić je re­kla da je Mu­zej u sklo­pu pro­sla­ve 160. go­di­šnji­ce Te­sli­nog ro­đe­nja pla­ni­rao ak­tiv­no­sti, ko­je su za­po­če­te otva­ra­njem iz­lo­žbe „Ni­ko­la Te­sla - čo­vek bu­duć­no­sti” u Can­kar­je­vom do­mu u Lju­blja­ni 11. apri­la. Naj­va­žni­je je, pre­ma ri­je­či­ma Zo­ri­će­ve, što će sa­ma po­stav­ka Mu­ze­ja bi­ti osa­vre­me­nje­na i obo­ga­će­na ve­ćim bro­jem Te­sli­nih lič­nih i ori­gi­nal­nih pred­me­ta iz za­o­stav­šti­ne ve­li­kog na­uč­ni­ka, a bi­će otvo­re­na 8. ju­la.
– Na­ža­lost, iz­lo­žbe­ni pro­stor je ma­li i ne­ma­mo mo­guć­no­sti da iz­lo­ži­mo sve pred­me­te ko­je bi­smo vo­lje­li da pred­sta­vi­mo po­sje­ti­o­ci­ma, ali tru­di­će­mo se da sa no­vom po­stav­kom iz­lo­ži­mo što ve­ći broj lič­nih pred­me­ta ko­je da­ju mo­guć­nost po­sje­ti­o­ci­ma da ima­ju je­dan lič­ni­ji kon­takt sa na­uč­ni­kom – ob­ja­sni­la je Zo­rić. Ona je za 8. jul na­ja­vi­la i otva­ra­nje pr­ve iz­lo­žbe u okru­že­nju vir­tu­el­ne re­al­no­sti pod na­zi­vom „Do­ži­vi Te­slu”, ko­ja će omo­gu­ći­ti po­sje­ti­o­ci­ma da „sret­nu” Te­slu i „pro­še­ta­ju” pro­sto­ri­ma u ko­ji­ma je ve­li­ki na­uč­nik ra­dio i bo­ra­vio. Od 23. ju­na do 15. ju­la na Sav­skom še­ta­li­štu na Ka­le­meg­da­nu bi­će iz­lo­žen ve­li­ki broj fo­to­gra­fi­ja i do­ku­me­na­ta ko­ji se ču­va­ju u Mu­ze­ju, kao i mo­del Te­sli­nog vi­so­ko­na­pon­skog tran­sfor­ma­to­ra ko­ji će pr­vi put bi­ti pri­ka­zan jav­no­sti. Po­vo­dom 160. go­di­šnji­ce Te­sli­nog ro­đe­nja i Da­na na­u­ke u Sr­bi­ji, u Srp­skoj aka­de­mi­ji na­u­ka i umjet­no­sti bi­ti odr­žan na­uč­ni skup, dok će u Ga­le­ri­ji na­u­ke i teh­ni­ke SA­NU bi­ti pri­re­đe­na iz­lo­žba po­sve­ća­na Te­sli­nom do­pri­no­su elek­tro­e­ner­ge­ti­ci. U pla­nu je i da po­stav­ka „Fo­to­gra­fi­je iz Te­sli­nog al­bu­ma” do­če­ku­je go­ste Be­o­gra­da na aero­dro­mu ko­ji no­si nje­go­vo ime. Mu­zej sle­de­će go­di­ne pla­ni­ra go­sto­va­nje u Austra­li­ji za­hva­lju­ju­ći or­ga­ni­za­ci­ji Te­sla fo­rum.
M. Nje­guš